Srebrenica – prva i poslednja

9. 7. 2010. „Tokom rada na projektu ’Srebrenica – mapiranje genocida’, trudili smo se da samo pričamo o tome što radimo, da ne pričamo zašto i kako se takvo zlo desilo, jer bi nas to emotivno uništilo, oduzelo energiju i objektivnost. Bavili smo se rekonstrukcijom zločina, prošli kroz obilje dokumentacije, kroz izveštaje i presude, izjave svedoka koje se dokazuju forenzičkim ispitivanjima“, rekla je Suada Kapić, autorka projekta „Srebrenica – mapiranje genocida“ 9. jula na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru.

Nosilac projekta je Inicijativa mladih za ljudska prava BiH. Reč je o novom žanru, dokumentarnoj animaciji, koja kroz 17 mapa predstavlja dokaze – tekstove, fajlove, crteže, fotografije i video o genocidu u Srebrenici.

Prema rečima autorke, projekat treba da bude univerzalni edukativni model za tumačenje i shvatanje mehanizma genocida, njegovih uzroka i faza.

„Želimo da se projekat razvija, da bude sredstvo za transfer znanja. Zbog toga on metodološki mora biti besprekoran“, naglasila je Kapić i dodala da je u mapi prikazana izvedba genocida u Srebrenici, koji je trajao od 6. do 19. jula 1995. godine.
„Kada se analizira ovaj materijal koji traje 220 minuta, jasno je da je iza svega stajala velika strategija, veliki plan. Genocid se ne može dogoditi slučajno“, zaključila je Kapić.

„Za nas je ovaj projekat posebno važan, jer verujemo da će pre svega omogućiti mladim ljudima u BiH i Srbiji, u regionu i šire, da na jednom mjestu kroz spoj moderne tehnologije i istorije saznaju činjenice o genocidu u Srebrenici“, istakla je Alma Mašić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava BiH i dodala da je jedna od najvažnijih dimenzija projekta ta da on tek počinje da živi i služi kao edukativno sredstvo u BiH, regionu i svetu.

„Inicijativa se ponosi činjenicom da je nosilac projekta, i kako se on bude razvijao, intenzivno ćemo raditi upravo na edukaciji u BiH, regionu, kao i u celom svetu, da se više nikad i nikome ne ponovi Srebrenica“, zaključila je Mašić.
Direktorka Inicijative mladih za ljudska prava iz Srbije Maja Stojanović je naglasila značaj regionalne saradnje kao preduslova da se dopre do šire javnosti, koja treba biti upoznata sa činjenicama o genocidu u Srebrenici.
„Samo utvrđivanje činjenica nije dovoljno. Ove informacije moraju se naći u obrazovnim sistemima Srbije i regiona“, rekla je Stojanović i dodala kako obično priče o ratnim zločinima u prvi plan stavljaju suđenja za ratne zločine, a ne žrtve.
„Ovaj projekat upravo stavlja u prvi plan žrtve, kako bi ljudi kroz upoznavanje sa činjenicama shvatili šta se dešavalo u julu 1995. u Srebrenici“, zaključila je Stojanović i rekla kako će Inicijativa u Srbiji učestvovati u edukativnim aktivnostima koje budu proizašle iz ovog projekta.

Projekat „Srebrenica – Mapiranje genocida“ ima nekoliko faza, kroz koje će biti dostupan široj javnosti, da bi se počeo koristiti kao alat komunikacije mladih ljudi u BiH i Srbiji, potom u regionu i u svetu, u formi emtovanja, predavanja i diskusija.
Projekat su podržali National Endowment for Democracy, Civil Rights Defenders i ambasada SAD u Sarajevu.