Beogradska deklaracija

7. 12. 2009. Beogradska deklaracija, sa zahtevima koji će ove nedelje biti upućeni vladama država zapadnog Balkana i Evropskoj uniji, usvojena je 5. decembra na Beogradskom samitu mladih.

Deklaraciju je jednoglasno usvojilo 300 učesnika samita iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i sa Kosova.

Samit u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava je od 4. do 6. decembra u hotelu “Kontinental” okupio mlade aktiviste civilnog društva iz regiona, politički aktivne mlade iz celog sveta, zvaničnike Evropske unije i država regiona.

Samit u Beogradu je prvi takav skup mladih iz regiona, koji će se održavati jednom godišnje u različitim centrima zapadnog Balkana.

Beogradska deklaracija

Mi, mladi zapadnog Balkana, okupili smo se u Beogradu da ojačamo veze između nas i pokažemo našim vladama da je regionalna saradnja ne samo moguća, već i neophodna.

Otvoreno smo razgovarali o problemima nasleđa prošlosti, vladavine prava i našoj ulozi u izgradnji novih vrednosti u našim društvima.

Cilj nam je da obezbedimo održiv mir na zapadnom Balkanu, zasnovan na saradnji i razumevanju zajedničke prošlosti i problema sa kojima se naša društva danas suočavaju. U svom radu ćemo koristiti nove tehnologije i raditi na većem uključivanju medija u promociju vrednosti Evropske unije.

Svesni trenutka u kojem je naš region na pragu uključenja u najuspešniji mirovni projekat – Evropsku uniju, mi ćemo preuzeti na sebe odgovornost za sprovođenje najvažnijih poslova koji su pred nama.

Zalagaćemo se za sprovođenje zaključaka ovog samita i to nam daje za pravo da od najodgovornijih zahtevamo:

Od Vlada zemalja zapadnog Balkana:

1. Da uspostave mehanizme tranzicione pravde kroz punu saradnju sa Haškim tribunalom, podršku suđenjima za ratne zločine na nacionalnom nivou i obeležavanje mesta zločina na adekvatan način.

2. Da pruže podršku osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima.

3. Da zakonski spreče promociju i veličanje optuženih ili osuđenih za ratne zločine, negiranje genocida u Srebrenici i isticanje simbola koji pozivaju na mržnju i nasilje.

4. Da omoguće efikasnu primenu svih usvojenih zakona i drugih pravnih akata kao neophodan uslov za uspostavljanje vladavine prava.

5. Da omoguće neometan i efikasan rad nezavisnih institucija, kao kontrolnih mehanizama i protivteže izvršnoj vlasti.

6. Da se bezrezervno bore protiv svih oblika i vrsta diskriminacije, kao i da aktivno promovišu kulturu različitosti u svojim društvima.

7. Da omoguće aktivno učešće mladih u procesima odlučivanja, ne samo u oblasti omladinske politike, već u svim delovima društva.

8. Da omoguće slobodu kretanja u regionu, pre svega priznavanjem putnih isprava Kosova.

9. Da usvoje jasne politike i razviju mehanizme za borbu protiv nasilja, rasizma, ksenofobije i svih drugih oblika mržnje među mladima, prvenstveno kroz reformu obrazovnih sistema.

Od Evropske unije:

1. Da tranziciona pravda bude deo agende u pregovorima za priključivanje zemalja regiona EU i da se ovo pitanje ne vezuje samo za saradnju sa Haškim tribunalom.

2. Da se kriterijumi za proveru stepena vladavine prava u zemljama regiona ne odnose na broj usvojenih zakona, već na njihovu implementaciju.

3. Da sloboda kretanja unutar i izvan granica država bude visoko na listi prioriteta prilikom pregovaranja sa državama regiona o procesu priključivanja EU.

Deklaraciju u .pdf formatu možete preuzeti OVDE.